Bauk zvani sekularnost
Autor: Predrag Stojadinović
U jeku bespotrebnih i besmislenih prepiranja povodom neustavnog predmeta u državnim školama pod nazivom “verska nastava”, postaje sve jasnije da skoro niko ne zna šta je to sekularnost. Niti građani, a još manje političari koji bi trebalo da je sprovode. Kako možemo da očekujemo da se poštuje sekularnost u društvu u kome se ne vidi nikakav problem u tome da kruna, krst i molitva budu simboli te države?
Pogledajmo prvo šta piše u Ustavu Republike Srbije:
Svetovnost države
Član 11.
Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.
Kratko i jasno. Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Neko bi rekao da je logično da važi i obrnuto, tj. da je država odvojena od crkve, ali izgleda da mnogima nedostaje takvo pojašnjenje. Mada, sigurno je da bi i tada nekima i dalje bilo nejasno šta reč odvojenost zapravo znači. Ono što se najčešće javlja je nerazumevanje da nepotpuna odvojenost nije odvojenost, tačnije da su neke stvari stvarno odvojene samo ako su potpuno odvojene.
Ne postoji “malo odvojeno”, baš kao što ne postoji ni “malo trudna”.
Dodatno, veliki broj ljudi kada čuje sekularnost pomisli ili na komunizam ili na nekakvo zabranjivanje praktikovanja religije. Što, ponovo, pokazuje nerazumevanje reči odvojenosti, jer ako država zabranjuje religiju, to je takođe mešanje u crkvene poslove, te nije, niti može da bude, odvojenost.
Dakle, sekularnost je potpuna i apsolutna odvojenost države i crkve.
U sekularnoj državi je dozvoljeno:
- da svi građani slobodno veruju u šta god žele
- da svi građani slobodno praktikuju svoju veru, sve dok time ne ugrožavaju druge
- da svi građani slobodno finansiraju svoje religijske institucije, po svom nahođenju i iz svog džepa
- da svi građani slobodno nose svoja religijska obeležja, privatno ili na radnom mestu
- da svi vojnici slobodno mogu da odu u crkvu kada dobiju slobodno
- da sva deca slobodno idu na versku nastavu u crkvama i drugim verskim objektima
- da verske zajednice slobodno grade šta im se gradi kao i sva ostala pravna lica
- da verske zajednice slobodno vrše i naplaćuju usluge kao i sva ostala pravna lica
U sekularnoj državi nije dozvoljeno:
- da religijska molitva bude himna
- da se religijske institucije na bilo koji način mešaju sa državnim institucijama
- primer: takozvani “Bogoslovski fakultet” kao deo Univerziteta u Beogradu
- da se u državnim institucijama obavljaju bilo kakvi religijski poslovi i rituali
- primer: takozvana “školska slava”
- primer: verska nastava u državnim školama
- primer: “verska služba” u vojsci
- primer: takozvane “gradske slave”
- primer: slave i drugi religijski rituali u državnim bolnicama, opštinama, policiji, vojsci i drugim državnim institucijama
- primer: predsednik države koji unosi badnjak i slavi božić unutar predsedništva
- da se religijskim institucijama poklanja novac iz državnog budžeta, ili državno zemljište
- primer: obavezne doplatne markice za izgradnju bilo kojih religijskih objekata
- primer: penzije sveštenicima
- primer: plate takozvanim “veroučiteljima”
- primer: plate takozvanim “vojnim kapelanima”
- primer: sve druge moguće i nemoguće donacije, praštanja dugova i slično
- da se u državnim institucijama postavljaju religijska obeležja
- primer: religijska obeležja na zidovima, prozorima i drugim javnim površinama
- primer: kapele u bolnicama, u krugovima bolnica i bilo kojim drugim državnim institucijama
- da se na državnim površinama grade religijski objekti iz bilo kog razloga
- da sveštenici na bilo koji način budu privilegovani u odnosu na ostale građane
- da crkve budu oslobođene poreza
- primer: neoporezovane usluge koje se naplaćuju
- da se državnici “konsultuju” sa verskim predstavnicima o bilo kakvim državnim poslovima
- primer: konsultacije o Kosovu, blagoslov predsedniku i drugim političarima, i tako dalje
- da država donosi zakone kojima se samo određene religije obeležavaju kao priznate
Predsednik države, kao i svi drugi državni službenici, imaju pravo da privatno i kod svoje kuće praktikuju svoju religiju. Nemaju pravo da za to koriste državna sredstva, bilo da je to novac iz budžeta ili državne prostorije.
Sekularnost se bazira na jednostavnom pravilu: država ne sme svojim građanima da određuje u šta će oni verovati, i da li će verovati.
Ako je taj uslov jasan, onda je jasno i to da država ima samo dve mogučnosti:
- ili će biti u potpunosti odvojena od religije i neće se ni na koji način mešati u (ne)verovanja svojih građana
- ili je obavezna da jednako tretira sve religije svih građana
No, ako imamo na umu da samo hrišćanstvo ima preko 30 000 različitih denominacija, dok ostalih religija ima i na stotine hiljada, postaje jasno da je druga opcija nemoguća. Upravo zato, državi kao jedina mogućnost ostaje to da se ni na koji način ne meša sa religijom, jer svako mešanje predstavlja diskriminaciju na osnovu verske (ne)pripadnosti.
Drugim rečima, svako kršenje sekularnost predstavlja diskriminaciju na osnovu verske (ne)pripadnosti.
Niko, u istoriji čovečanstva, nije bolje objasnio neophodnost sekularnosti od Tomasa Džefersona:
“Zbog toga što je religijsko verovanje, ili neverovanje, tako važan deo života svake osobe, sloboda veroispovesti utiče na svakog pojedinca. Verske institucije koje koriste moć države kao sopstvenu podršku i koje nameću svoje stavove ljudima drugih vera, ili bez vere, nipodaštavaju sva naša građanska prava. Štaviše, podrška države jednoj ustanovljenoj religiji čini da sveštenstvo prestane da se odaziva svom narodu, i vodi ka korupciji unutar same religije. Podizanje zida razdvajanja crkve i države je, dakle, apsolutno neophodno u slobodnom društvu.”
Daleko sam i ja od “pravog” vernika. Poštujem sve to kao deo tradicije nacionalnog korpusa kome pripadam (i sam obeležavam krsnu slavu, kao deo bitisanja moje porodice) i to je sve. Ljude, pa i Srbe, delim isključivo na DOBRE i LOŠE. Toliko.
Tema je odlična i osnovna ideja je dobro postavljena. Ali među primerima šta “nije dozvoljeno” ima preteranih. Br. 1 – šta znači “nikakvo mešanje”? Da li je to uopšte moguće i da li zaista igde na svetu postoji? Prvi kontraprimer koji mi pada na pamet su katolički i protestantski fakulteti na francuskim univerzitetima – tj. u zemlji svetski poznatoj po radikalno postavljenom odvojenju crkve od države. Koliko puta sam kao student fizike u Strazburu jeo u kantini katoličkog teološkog fakulteta – sa studentskom karticom državnog univerziteta. Dalje, kapele u bolnicama – zabranjeno?! Zbog čega?
Čak je i pitanje novca obično znatno blaže regulisano u zemljama koje po ovim pitanjima imaju ikakvih pozitivnih iskustava. Nemačka vam odbija od poreske osnovice ono što poklonite verskim zajednicama, do prilično visokog procenta ličnih primanja (mislim da je preko 20% maksimum do kog se država odriče poreza). Čak ako se (naravno, dobrovoljno) prijavite kao pripadnik neke od registrovanih konfesija, država preusmerava oko 2% vaših primanja toj konfesiji. To je potpuno normalna stvar u jednom pluralističkom društvu i izražava prihvatanje i poštovanje verskih opredeljenja građana od strane države (ili bilo kojih drugih opredeljenja – Isto važi za donacije udruženjima kulturnim, sportskim, kakvim god).
Ako je praktikovanje religije dozvoljeno u javnosti, onda je dozvoljeno i u prostoru državnih ustanova – naravno na pristojan i civilizovan način koji nikoga drugog ne primorava da kompromituje svoje drugačije verovanje ili neverovanje, ili da učestvuje u verskom obredu. I, naravno, podrazumeva se da se ne ometa rad ustanove.
Čini mi se da je ključ nesporazuma u pasusu pred kraj koji navodi brojnost različitih veroispovesti kao razlog zbog čega država a priori ne može jednako da tretira sve veroispovesti. Jednak tretman ne znači da država mora svakoj pojedinačnoj veroispovesti da otvori teološki fakultet, izgradi kapelu u svakoj bolnici, organizuje prikupljanje donacija ili išta slično. To pripadnici zainteresovanih veroispovesti moraju da urade od svojih sredstava i u svojoj organizaciji. Dovoljno je otvoriti prostor svakoj veroispovesti koja je u stanju da sama organizuje fakultet (država naravno mora da ima kriterijume šta se može nazvati fakultetom i šta može da bude deo državnog univerziteta), izgradi kapelu (možda više veroispovesti zajedno, što da ne?), organizuje donacije, da to učini. Naravno, uz obavezu da se poštuju tuđa uverenja.
Tomas Džeferson je bio potpuno u pravu izjavom da država čini medveđu uslugu ako favorizuje neku od ustanovljenih religija. Međutim on je lično javno učestvovao u bogosluženjima i verskim praznicima i DRUGIH veroispovesti od svoje lične. Daleko od toga da je praktikovao religiju samo kod svoje kuće (u mišjoj rupi?).
http://theocatho.unistra.fr/
http://theopro.unistra.fr/
Lep pozdrav,
Strahinja Lukić
Veoma je jednostavno, “nikakvo mešanje” znači da se država i crkva ne mešaju u poslove ove druge. Dakle, da država ne obavlja, niti sponzoriše, religijske poslove, ali i da crkva ne obavlja državne poslove, ni delimično. To znači da ne sme da postoji takozvani “vojni kapelan” jer je vojni posao državni, a ne crkveni. To znači da ne sme da postoji takozvani “veroučitelj” u državnim školama, jer je obrazovanje posao države, a ne crkveni. To znači da država ne nameće doplatne markice za izgradnju nekakvog hrama, jer je hram crkveni a ne državni. I tako dalje, i tako dalje. A da je moguće, itekako je moguće.
Hvala za nabrajanje primera kršenja sekularnosti u nekim drugim državama u svetu. Ne znam samo šta ste time pokušali da kažete? Da, slažem se da Srbija nije jedina zemlja na svetu koja krši sekularnost. Ali ne vidim kakve to veze ima sa tekstom. Jer, najiskrenije se nadam da niste hteli da koristite primere kršenja sekularnosti u drugim državama kao opravdanje da je kršimo i mi u Srbiji?
Kapelama nije mesto u bolnicama, niti školama, niti bilo kojim državnim institucijama. Zaista ne razumem šta tu nije jasno? Ja kao ateista idem u bolnicu da bih se lečio a ne da bih prolazio pored kapela. Kome je do odlaska u kapele neka ide u crkvu. Dakle, ponovo, crkveni poslovi u crkvama, a državni poslovi, kao što je i lečenje, u državnim institucijama. Veoma prosto, zapravo.
Ponovo se vraćamo na primere nekih drugih država koje na neki svoj način krše sekularnost? Zaista ne mogu da razumem da je neophodno objašnjavati da to što neke države krše neke principe nikako nije, niti sme da bude, izgovor ili razlog da bilo ko drugi krši te iste principe. Preusmeravanje nečijeg novca, AKO se taj neko sam svojevoljno za to izjasnio, nije kršenje sekularnosti. Odbijanje od poreza zbog donacija crkvi jeste. Kulturna, sportska i druga udruženja nisu eksplicitno odvojena od države kao što jeste slučaj sa religijom i za to postoje odlični razlozi ali bi se tema preterano proširila.
Za praktikovanje religije, da, sve dok ne ometa u radu i dok nije postavljeno tako da izgleda kao da državna institucija u kojoj ta osoba radi promoviše tu religiju. Na primer, krst oko vrata je lično praktikovanje religije, dok je slika Isusa ili takozvanog Sv. Save na zidu u državnoj instituciji kršenje principa sekularnosti. Ponovo, veoma je zaista prosto.
Jednak tretman zapravo i znači da država moram svim veroispovestima da pruži sve jednako. Ako ni jednoj nije izgradila onda nikon ništ, ali ako izgradi jednoj onda je obavezna i svim ostalim koji zatraže a to bi se u praksi vrlo brzo pokazalo kao nemoguće.
Postavljanje bilo kog religioznog fakulteta kao deo državnog instituta je opet mešanje države i crkve. Taj crkveni kvazi-fakultet može da postoji i bez da je deo državnog univerzitet, gde je tu problem? Uguravanje u državni univerzitet je kršenje sekularnosti jer država time promoviše i sponzoriše tu religiju ili čak te religije, svejedno, a to je protivno principu sekularnosti, ponovo. Isto važi i za kapele u državnim bolnicama, ponovo. I tako dalje. Državne institucije nisu mesto za religijske poslove, ponovo. To je osnova sekularnosti, ponovo.
I čemu to vređanje na kraju? Ko je i gde rekao da je praktikovanje religije dozvoljeno SAMO kod svoje kuće (“u mišijoj rupi”)??? Možda bi trebalo ponovo da pročitate spisak “dozvoljeno”, naročito pod 2 i 5.
Meni se čini da je ključ nesporazuma Vaše nerazumevanje značenja reči “odvojenost”, a ja tu zaista ne mogu da pomognem.
Da li je u redu da drzava bude priklonjena jednoj religiji i da praznuje religijske praznike? Da li je u redu da religijska vecina u (nazovi) sekularnoj drzavi ima vise prava od ateista? Da li je u redu da se u skoli deca uce odredjenon religiji kad je versko opredeljenje stvar izbora?
Zbog nafte, zlata i religije uvek se ginulo.
Ostavite na miru nas koji ne mislimo da je Bog zasluzan za postanak sveta.
Veoma zanimljiv clanak ( sa kojim se potpuno slazem ) ,ali cini mi se da je svaki pokusaj da se nesto promeni uzaludan. Ja se licno svaki dan suocavam sa krsenjem ustava u osnovnoj skoli koju pohadjam. Krajem prosle godine skola je kao institucija ,, kumovala ” crkvi za seosku slavu. Tom prilikom su organizovali svecani rucak I unajmili kuvare, poklonili crkvi skupoceni poklon… I sve to parama koje su treba koristiti za poboljsavanje uslova u kojima ucenici rade (skola nema funkcionalni mikroskop ,kompjuteri su prastari…). A stanovnici sela veoma su ponosni zbog toga , ja jedina glupa , zlobna I pokvarena. Ali to nije sve . Na velikom panou u holu pise gomila religijskih gluposti umesto nagradjivanih radova ucenika. Sredom I petkom skolska uzina… ima jos mnogo primera ali me mrzi da kucam. U svakom slucaju odlican tekst.
Može da se promeni, sigurno. Ali mora na tome akrivno da se radi 🙁
Vi mora da ste Jahovin svedok, ili dete komunističkih funkcionera naviknut na svakakve ugodnosti.
Ako je nekom jasan ovaj komentar, nek mi kaze. Zarko, aj pojasni. Kako zakonik drzave Srbije moze nekoga ko ga citira iole oznaciti kao JEhovinog svedoka? Dete komunjara? Zaista sam zbunjen, ne razumem.