Igre gladi 1, 2, 3 i 4
Autor: Aleksandra Mijović – Anja
Igre gladi I deo:
Uh, bio je osveženje. Prethodno načuh da je film dobar, al’ ne verujem više nikome. Tako je i bio veoma prijatno iznenađenje. Moram da napomenem da obožavam ovu tematiku ili distopiju, kako je odskora zovu. Priča je brutalna. Glavna junakinja Ketnis Everdin živi pod diktatorskom čizmom predsednika Snoua. Svet je podeljen na 12 okruga, gde u svakom žitelji borave u teškoj bedi i rade samo za dobrobit centralnog dela Kapitola. U slavu Snouve pobede nad poslednjim pobunama, predsednik organizuje jednom godišnje užasne, gladijatorske igre u kojima učestvuje jedno muško i jedno žensko dete iz svakog od okruga. Kao što napisah, film je jako dobar. Sjajna glumačka ekipa: Donald Saterlend, Dženifer Lorens, Vudi Harelson, Elizabet Benks i tako dalje - čine ugođaj još boljim. Reditelj Geri Ros se izvinio gledaocima za rešenja kostimografa, jer je sam tražio da sliče Brazilu, njegovom numero uno filmu.
Pošto odgledasmo film, trk u knjižaru da se pazari cela trilogija Igara gladi, Suzan Kolins. Nastade opšta gungula u casa di Mijović, ko je najbitniji da pročita prvi. Knjige smazah za dan, dva. Nisu fenomenalne, ali su sjajna zabava i Suzan je vrlo maštovita. Odmah shvatih da je za ulogu Pite Malarka (Džoš Hučerson) izabran potpuno pogrešan glumac.
Igre gladi II deo:
Iako sam se plašila da su Ameri, po svom dobrom običaju, promenom reditelja ubili u pojam film, strah je bio suvišan. Drugi deo je još bolji od prvog, a deset puta bolji od druge knjige. Sjajnu ekipu aktera maestralno upotpunjuju: Filip Sejmur Hofman (kome je ovo, nažalost, poslednji film), Sem Klaflin i Džefri Rajt. Neke scene me posebno podsećaju na našu, naivnu, ,,otporašku’’ borbu, pa sam i zadrhtala pod utiskom. Kao i prvi deo, i ovaj od srca preporučujem i samim tim ne otkrivam detalje.
Igre gladi III deo:
Začuđujuće je bilo odmah da su treću knjigu podelili u dva filma. Razumem ja, otvorila im se dizna – daj da se zgrne još parica, dok se čeka grand finale. I šta? Film je neizmerno dosadan. Dvadeset minuta, su razvukli u dva sata, ej! Ketnis se u celom filmu beči k’o Kristl iz Dinastije. Ona pati, okej, shvatili smo to i u prvih tri minuta. Prosto je neverovatno da reditelj II dela potpisuje i ovaj film. Pa, šta je bilo? Udario mu uspeh u glavu? Biće da je to.
Igre gladi IV deo:
Nije mi svejedno. Hoću da film bude super kao prva dva. Želim! Bojažljivo zauzimam mesto u bioskopu i grickam nokte od treme. Da se razumemo, efekti su sjajni i to je otprilike sve što u ovom filmu valja. Film je totalni promašaj! Scenarista se odlučio da ne prati knjigu, nego da sve sažvaće i reciklira, da se slučajno publika ne bi naprezala upotrebom jedine, preostale, zakržljale vijuge. Svi su glumci dobri osim, gore pomenutog, Džoša koji nam je Pitu servirao kao totalnog mlakonju i slabića. I pošto je takav potpuno je nerealno da Ketnis, takva heroina, shvati da je zaljubljena baš u njega i da ga voli. Scene u kojima nema akcije su toliko patetične, da žalim što sedišta nemaju pregrade sa kesama za povraćanje.
Nabasala sam na vest da producenti ubeđuju Suzan Kolins da osmisli još jedan nastavak. Ali avaj! Potpuno su upropastili ideju koju ova saga nosi – buđenje divljačkih instikata da se preživi i deca kao prve i jedine, nevine žrtve ovakvog načina života. Ne čini li vam se da je to slika i prilika sveta sada? Producenti na čelu sa rediteljem Frensisom Lorensom su mučki ubili poruku trilogije i još jednom nam potvrdili da je Holivud deo mašinerije proizvođača ’’gladi’’.
