Gradovi koje volim: San Antonio
Autor: Vera Vujičić
San Antonio je divan, šarolik, interesantan grad. Drugi po veličini u Teksasu, sedmi u SAD. Kad god imam goste, ne propustim priliku da im pokažem ovaj grad, koji po svim merilima spada u deset najinteresantnijih gradova u Americi.
Smešten u centralnom delu Teksasa, generalno gledano, pripada američkom jugozapadu, što podrazumeva određene karakteristike: kako geografske, tako i klimatske, ali i one koje se tiču mentaliteta, izgleda, pa i kulinarstva. Priroda je živopisna, teren brdovit, bogat rekama i potocima, vegetacija bujna. Stanovnici ovog regiona su u velikom broju meksičkog porekla, to je vidljivo, a španski jezik se čuje češće nego engleski. Takođe, po restoranima i kantinama, hrana je uglavnom meksička ili takozvana Tex-Mex, jedinstven spoj ove dve južnjačke kuhinje. Tortilje, takosi, buritosi, enčilade, ukusna, začinjena jela, u kojima dominira kukuruzno brašno, pirinač, pasulj, kao i mnogobrojne vrste ljute paprike – halapenjo, habanero, poblano, serano itd. Od koktela, najpopularnija je margarita, čiji je glavni sastojak tekila i pije se iz čaše, na čijem se obodu nalazi venac soli.
Marijači i tradicionalna meksička muzika se čuju na sve strane. Čak i uz doručak, mogu da vam otpevaju neku La Palomu ili Halisko.
San Antonio je dobio svoje ime po Sv. Antoniju Padovanskom. Istraživači i misionari su naišli na stanište Pajaja Indijanaca, Janaguana (,,osvežavajuća voda”), baš 13. juna 1691. godine, na dan kada se proslavlja ovaj katolički svetac. Na tom mestu je par godina kasnije sagrađeno utvrđenje i misionarska baza. Vremenom, uloga i značaj ovog regiona je postajala sve veća, zbog sprečavanja ekspanzije Francuza u susednoj Luizijani, a i zbog regulisanja trgovine sa Pajaja Indijancima. Iz tih razloga je guverner Teksasa odlučio da sagradi kompleks utvrđenja (presidio) i misionarskih baza (missions), od kojih je najčuveniji Alamo. Alamo je odigrao veliku ulogu u tom delu američke istorije. Bitka za Alamo je bila prelomni moment Teksaške revolucije. Posle trinaestodnevne opsade (23. februar – 6. mart 1836), meksičke trupe, koje je predvodio general Santa Ana, su na svirep način pobile sve prisutne teksaške branioce, uključujući i legendarnog Dejvi Kroketa.
Ono što sve posetioce ovog lepog grada iznenadi je činjenica da se Alamo, koji je danas muzej, nalazi u samom srcu grada. Neposredno iznad šetališta pored reke San Antonio (River Walk ili Paseo del Rio), koje je posebna turistička atrakcija. Iako daleko od mora, ima neki mediteranski šmek. Možda zbog vreve, užurbanosti, gužve, možda zbog španske arhitekture, crkvenih tornjeva, belih, kamenih zidova ili palmi, bugenvilija, ruzmarina i jarkog sunca. Verovatno zbog svega, a posebno zbog neke ležernosti i atmosfere večitog karnevala, u meni probudi uspomene iz davnih dana, na Stradun i Dubrovnik.
Duž obe obale uzane reke, pruža se niz atraktivnih restorana i barova i pokoja prodavnica suvenira. Muzika dopire sa svih strana, a ispod šarenih suncobrana, porodice i prijatelji, mladi parovi ili sredovečni, živo razgovaraju ili se nežno gledaju. Rekom, tokom celog dana i večeri, plove brodići sa turistima i obilaze grad. Iz jedinstvene perspektive se mogu videti znamenitosti grada, a od elokventnih vodiča, čuti mnogi detalji vezani za istoriju, ali i budućnost ovog grada, koji velikim koracima grabi napred, kao grad sa najvećom stopom razvoja u SAD.
Demografski gledano, San Antonio je veoma značajan grad zbog velikog procenta Hispanoamerikanaca. Ima ih oko 65% i statistički gledano, to je ozbiljan podatak, ako uzmemo u obzir da je većina Hispanoamerikanaca demokratski orijentisana. Prilikom predsedničkih izbora, kao i onih za Senat i Kongres, to ima veliki značaj.
I naravno, pored turističkih atrakcija, zabavnih parkova, vojnih baza, medicinskih objekata i velikih kompanija koje se nalaze na Forbsovoj listi, Fortune 500, San Antonio je svetski poznat, posebno ljubiteljima sporta, po košarkaškom timu, Spurs. Zbog prezimena mog muža, Popović, u San Antoniju uvek imamo poseban tretman – u hotelima, restoranima i gde god smo u situaciji da se to prezime pomene. A na pitanje, da li nam je Greg Popović neki rođak, za svaki slučaj kažemo: ,,Da, dalji rođak”. Ipak, nije laž, jer – ko zna, možda i jesmo neki dalji rođaci! A odakle oni mogu da znaju da je kod nas Popović isto što i kod njih neki Smit ili Vilijams?!
