ZAŠTO NAS IZBEGAVATE!
autor teksta: Milovan Subotić
Da počnemo “konfekcijski”…
“Pripadnici specijalnih jedinica vojske i policije održali su danas na Novom Beogradu antiterorističku vežbu "Štit" za koju je premijer Srbije rekao da je pokazala kako će brz i efikasan biti odgovor države na eventualne terorističke pretnje. Učesnici ove jako komplikovane vežbe pokazali su izuzetnu obučenost i delovali kao tim. Sve je delovalo izvanredno, a građani su mogli da vide kako će brz i efikasan biti naš odgovor na eventualne terorističke pretnje", rekao je premijer novinarima u Palati Srbije nakon održane vežbe.
Predsednik Republike Srpske izjavio je da je važno da srpski narod u Srbiji i RS vidi kako su osposobljene bezbednosne strukture za reagovanje na terorističke pretnje. Tom prilikom komandant Žandarmerije je ocenio da su građani imali priliku da vide (…), a komandant Specijalne brigade VS ukazao je kako (…), dok je poznati vojnopolitički komentator izrazio očekivanje da (…).” (Beta, 21.11.2015)
Svi vi koji nakon ovog uvoda niste odustali od daljeg čitanja (ljubitelji konstrukta “sado moja mazo”), zaslužujete i neki “vankonfekcijski” sadržaj, stoga…
Naš društveni diskurs je krcat “ekspertima” i “stručnjacima” svih vrsta. Zemlja sa 7-8 miliona ljudi ima isto toliko eksperata za politiku i sve njene izvedenice. Stvarnost je, na žalost, potpuno drugačija. Na ovim prostorima već dugo postoji problem suštinskog “neznanja” politike i to neznanje politike se udomilo u tri kolone koje komuniciraju prema dobro poznatom Zakonu o spojenim sudovima. Prva kolona čini beskrajni niz neznanja politike od strane naroda, a druga, kraća, ali koncentrovana, inače puna supstrata iz one prve, satkana je od neznanja politike od strane političara, dok je treća kolona popunjena analitičarima svih vrsta. Ovaj egzemplar spojenih sudova ili eklatant povratne sprege, nakazna je mašinerija koja se hrani “otpacima” u vidu onih koji politiku znaju, razumeju, no ipak bivaju odloženi kao gorivo mašineriji, kao ona neophodna rezerva koja će joj popraviti lošu karburaciju u hladnim danima.
Što je najveća nesreća, malo je naroda na svetu koji imaju tako patološku ljubav prema politici kao što su balkanski. A ljubav k’o ljubav, već inicijalno slepa, pa još začinjena onom njenom najozloglašenijom formom - neuzvraćenošću, uporno je porađala (i porađa) svoja najnakaznija čeda.
Pišući prolegomenu za “Kritiku čistog uma”, Kant je u očajanju rekao kako Nemci od svih ljubavi ovog sveta najviše vole filozofiju, te da ako im kažete da ne znaju da prave obuću oni se neće naljutiti osim ako nisu obućari. Ali ako im kažete da se ne razumeju u filozofiju onda će se jako naljutiti, čak i ako nisu filozofi. Ako kažete našem(im) narodu(ima) da ne zna(ju) da pravi(e) cipele niko se neće naljutiti čak ni ako je neko od njih obućar. Ako mu(im) kažete da se ne razume(ju) u politiku strašno ćete ga(ih) naljutiti, uješćete ga(ih) za srce.
Takođe, verovatno ste mnogo puta čuli za nekog od naših bajnih lidera, kako je politički inteligentan, kako se poneo inteligentno u toj i toj situaciji i slično. Na žalost, politika podrazumeva i nešto više od inteligencije, a to je minimalni kvantum znanja. Manje više (više manje, nego više), ljudi su inteligenti, ali nemaju znanja i tu postoji zabuna jer ovde ljudi zamenjuju znanje sa inteligencijom i ne shvataju da posedovati inteligenciju ne znači da mnoge stvari znate. Ako ste jako inteligentan lider to ne znači da znate pilotirati avionom (ili helikopterom, ups!!) za šta je svakako potrebno znanje, a za vođenje države potrebno je malo više znanja od znanja pilotiranja avionom. Kod nas se političari ponašaju kao deca koja pred kontrolni iz poznavanja prirode i društva stavljaju knjigu pod jastuk ne bi li im se tokom noći znanje prelilo tamo gde treba, i sa ranim jutrom, uvereni kako znaju sve glavne gradove sveta, kreću sa osmehom u školu. Tako i naši političari kad dodirnu stolicu pomisle da se sve znanje prelilo u njih (ne isključujem mogućnost da inicijalno i jeste, ali da je na transferu iz dupeta u glavu transmisija zakazala), i da dodirom vlasti postaju i znalci procesa rukovođenja. Iskustvo nas uči kako se svaki put to loše završi (ne po njih naravno).
I da, treća kolona – analitičari.
U jednoj od ekranizacija družine poznate kao “The books of knjige” pojavljuje se izvesni Rajko i od strane voditelja emisije biva predstavljen kao “stručnjak za ugrađivanje plina u auto” i “analitičar za ugrađivanje plina u auto”, te odgovara na pitanja o “mogućnostima dijaloga u crnogorskom društvu”, daje predikcije o “predstojećem referendumu” i komentariše “odluke venecijanske komisije” (vredi videti: https://www.youtube.com/watch?v=vKbUs5MP_HQ.) I zaista, kako ako ne sarkazmom, po dobro oprobanom montipajtonovskom šablonu, svariti poplavu “pametosti” kojima nas razni “analitičari za ugrađivanje plina u auto” zasipaju svih ovih dana, nakon zločina u Parizu i njegovih refleksija na ovaj napaćeni (nikako slučajno i nikako nezasluženo) region. O tome šta je to terorizam i kako (pre)živeti sa njim objašnjavaju nam dobro poznate fizionomije o čijim imenima nećemo. Jednom prilikom je Dušan Kovačević gostujući na nekadašnjem STB, kada je opisivao izvesnog Raku Radovića, tadašnjeg trsteničkog šerifa, rekao kako mu ne bi pominjao ime jer se plaši da kasnije neće moći da ga zaboravi.
Jedan predstavnik “druge kolone”, tada poznat kao “večiti predsednik najveće opozicione stranke” nakon poznatih događaja na Ibarskoj magistrali, izjavio je kako je u pitanju ogledni primer terorizma. Na pitanje koji je to oblik terorizma on je trijumfalno zaključio kako je reč o državnom terorizmu. Deo akademske javnosti je reagovao u stilu, šta priča ovaj, državni terorizam ne postoji. Ako je u pitanju državni terorizam, onda se to naziva teror. Istina je da ovaj pravnik po obrazovanju, a ni kolege analitičari “za SIS”, očito nisu znali da državni terorizam postoji. Istina, isključivo onda kada govorimo o njegovom “izvoznom potencijalu”, inače u unutrašnjopolitičkom kontekstu možemo govoriti isključivo o teroru. Nemojte da je sad ovo neko povezao sa “Islamskom državom” i njenom eksportnom činodejstvovanju. ID je država isto onoliko koliko osvežava sladoled od šumskog voća nacrtan živim bojama na tarabi.
I da se vratimo na početak. Što se vežbe današnje tiče, koju je trust mozgova “briljantno i blagovremeno” isplanirao, a niz “stručnjaka” i “analitičara za ugrađivanje plina u auto” operacionalizovao, šrafovi mašinerije odradili, a pripadnici “prve kolone” u (nedopustivo) malom broju propratili, šta reći nego - Vežba "Zašto nas izbegavate?" je završena. Rezultati se tek očekuju!
