Igračka pRaćka ili Šta to ždere Vulin Aleksandra?
autor teksta: Milan Petrović Mikša
Ne, nije
slovna greška niti posledica bangavosti prstovne moje malenkosti autora teksta. Razmišljajući o tome kako da naslovim ovaj svoj skribomanluk, setih se one stare-dobre, nimalo bezazlene „dečije igračke“, a ranijih vekova čak i oružja - kako za sitnu marvu, tako i za zaštrašivanje nezvanih gostiju iz okolnih ratobornih plemena. No da se ne udaljavam suviše od teme, naime o čemu, tačnije o kome, ovo moje pisanije govori? Ko je taj „zamlatidin“ koji sam pre kafe jutros popio i kome posvećujem sledeće redove? Većina, koje ovo moje „slovo“ interesuje, pogađa – bivši Ministar bez portfelja, a sadašnji Ministar rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, Njegovo exJULovsko Visočanstvo Aleksandar UcrnoOdeveni Vulin.U ona TITO-va, kako mnogi (daleko bilo) YUgo nostalgičari umeju kaSti - srećna vremena, živeo je i navodno vedrio & oblačio izvesni Mika Špiljak (društveno-politički radnik SFRJ), poseban još po tome što se “tu i tamo” jedini u ponekom vicu mogao nekažnjeno pomenuti, a samo susretanje sa pomenutim u takvim kratkim narodSkim formama i umotvorinama stvaralo je privid slobode i popuštanje dizgina u komunističku mašineriju upregnutoj raji. Poučen na takvim oblicima manipulacije naš (?) sadašnji premijer dosetio se fantastične igračke za zabavu obezglavljene opozicije i onih koji takvo što još uvek sa setom iščekuju u svom nekadašnjem “petooktobarskom sjaju”. Isturio je, u serBskoj političkoj šahovskoj partiji, Prenapućeni i Prepošteni AleVu svog pešaka. Isturio i žrtvovao, a ono malo opozicione Vlastoljubije se ostatkom svoje nekad blistave artiljerije stuštilo na nejakog masnokosog kosovobranitelja.I šta sad? Ništa naravno, ostale figure rade, odnosno ne rade, kako je i planirano, a opozicioni velikaši se sa “šačicom” svojih sledbenika goste nad lešinom pobeđenog i rastrgnutog kunića. Glođu koščice svoje pobede i seire nad slavnim danima potrošenim u boju. Za to vreme partija, front, se otvara sa svih strana, ali ko za to mari – predah je preko potreban, a ep o pobedi veličanstven. Eh, kakav je to boj bio! PucPucOžežiOžeži.A onda sledi neizbežno pitanje i busanje u grudi junačke: A ko je tu bitku poveo?I, eto problema, opet ono-malo Poglavica povadiće ono-malo preostalih očiju, a preživelom sledi nagrada - Pozlaćeni Glogov Kolac kojim će dodatno unesrećiti Vulindlakom prestravljeni narod i mesto bivšeg politički upokojenog ministra. Klasična domaća, a TITO-idna, rekonstrukcija (neko rek’o januar?). I zveri site i skoro sve ovce na broju, ali ko sme da pita nedostaje li koja.Takva je ta naša igračka pRaćka, mnogo manje plačka nego Igračka (od imenice igrač) pljačka… Ali pitaju li se išta spisatelj i čitalac ovih redova ili im je usud vazda isti potonjih godina - da se udave u vlastitom virtuelnom aktivizmu? Vulin je gotov – živeo Alek! Pobedili smo… gde li sam ostavio onu siću za ‘lebac? Gde li sam ostavio sebe?
